Дугин о Кини и Јапану

У својим Основама Геополитике Дугин оптира за осовину Берлин – Москва – Токијо док Кину сврстава у ред земаља које раде за интересе атлантиста. У поглављу које је (спектакуларно?) названо на енглеском The Fall of China (Пад Кине), Дугин намењује Кини улогу «жртвеног јарца» у источној Азији. Политика коју би требало спровести требало би да чак подстиче сеператизме у оквиру НР Кине, да иде на њен распад, док би се (у случају прихватања евроазијске опције) Кини оставила слобода деловања на Југу. О ове две ствари ће бити више речи у наставку.

Сакрална географија

Сакрална географија је правац културне географије који истражује спектар односа културне групе према простору. Она разматра те односе кроз призму религиозних традиција, која увек има одређену географску компоненту. Метод истраживања је овде принципијелно другачији, него у географији религија. Овде се не истражује религија у простору, него простор у религији тј. предмет истраживања су сами културни обрасци, сакрални текстови, стереотипи понашања, а задатак истраживача је да открије специфику односа одређене религије према простору. Простор са гледишта већине религијских традиција је на одређен начин поларизован, у њему се издвајају свети градови, реке, планине и други географски објекти, који су постали објекти поклоњења, где долазе ходочасници.

Лужички Срби: Крик за помоћ

Пре неколико месеци добио сам узнемирујуће писмо са молбом за помоћ од свог истомишљеника Бена Будара – класика србо-лужичке књижевности, песника и приповедача. Читав свој живот Б.Будар је посветио ствари очувања и множења културног наслеђа Лужичких Срба (њих зову и сорби или венди) – реликтног словенског народа који живи у Лужицама, на територији Немачке (области Бранденбург и Саксонија) и који је данас, у демократској Немачкој, доведен до могућности  да потпуно нестане…
Ареал који су некада насељавали Лужички Срби је некада био много већи – захватао је скоро трећину савремене Немачке и мали део Пољске. Пре око 1500 година Лужички Срби су се после вишевековног сукобљавања са Немцима нашли унутар немачке државе. Пре тога су успели да се нађу под заставом чешких и пољских владаоца и, очигледно, нису осећали неко посебно угњетавање, јер историји није ништа познато о устанцима Лужичких Срба у том периоду. Што не може да се каже о периоду њиховог боравка под немачком владавином, када су њихови устанци били гушени врло оштро.