Глобализам би могао да нам затре корене

Интервју: Владислав Челик о својим уметничким достигнућима

Владиславе, реците нам нешто о себи и свом уметничком раду?

Завршио сам основну и музичку школу у родној Бачкој Паланци. У Новом Саду сам завршио средњу музичку школу у инструменталном одсеку за кларинет. Студирао сам на Музичкој академији у Београду у класи професора Бруна а касније Миленка Стефановића. Предавао сам осам година у средњој музичкој школи др.Војислав Вучковић у Београду. Након одслужења војног рока сам магистрирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Михајла Келблија. Објавио сам неколико инструктивних књига за учење свирања оних који немају никакво претходно музичко образовања. Те књиге су биле веома популарне и тражене као противтежа шунду који је у то време дивљао на тржишту. Када сам отишао на „San Diego State University” ради специјализације, пожелео сам да ту останем на неодређено време ради откривања других животних тајни. Нарочито сам био заинтригиран контрастирањем англо-саксонске и шпанске културе са традицијама локалних индијанских племена. Учествујући на разним културним догађајима сам упознао Португалце са Азорских острва и Мадере. Они су ме пре три године водили на њихова острва у Атлантику па сам имао прилике да откријем свет за који нисам ни знао да постоји.

Интервју са аутором романа "Агарта", Иваном Вукадиновићем

1. Господине Вукадиновићу, скоро се у продаји појавила ваша књига «Агарта», да ли вам је то прво дело?

Не, то је четвро дело или друго, како се узме. Раније сам написао трилогију Вечна ватра, која је нека врста наставка Толкиновог Господара Прстенова, бави се Ардом хиљаду година после, и то гледано делимично из угла «негативаца» како би се то крајње поједностављено могло рећи. Таква поједностављена, црно-бела слика света је доста честа, нажалост не само у уметности и ономе што се назива уметношћу. Срећа у несрећи је што то зна да инспирише.

2. Реците нам нешто о вашем делу «Агарта»?

Ја у принципу пишем фантастику. Мада мени није фантастика сама себи циљ, већ један другачији поглед на «реалан» свет. У том смислу писао сам и есеје, који се могу наћи на интернету. «Агарта» се бави тим стварима.